U zemlji gde se čekanje na naplatu faktura meri mesecima i gde mikro, mala i srednja preduzeća imaju neadekvatan pristup finansiranju, svaki poslovni poduhvat postaje test izdržljivosti. Ali šta ako ne mora da bude tako?
Kada čujemo reč preduzetništvo, obično su nam prve asocijacije ideje, inovacije, vizije koje pokreću promene. Retko se, međutim, govori o jednoj od najvažnijih komponenti svakog biznisa, koja je ključna u omogućavanju svega navedenog – likvidnosti. Odmah ću se ispraviti – govori se, naravno: mnogo smo puta čuli (i doživeli) priču o preduzetniku koji čeka isplatu obavljenog posla tri ili četiri meseca. Međutim, uvek uz isti, rezignirani zaključak: “To je tako.” U Srbiji, gde su mala i srednja preduzeća kičma privrede, problem likvidnosti masovno se doživljava kao neizbežan deo poslovanja. Iako kašnjenja u plaćanjima, duge procedure naplate i otežan pristup kapitalu guše potencijal razvoja i inovacija. Iako znamo da bez stabilnog novčanog toka i najbolja ideja uglavnom ostane samo to – ideja.
U poslednje vreme često razgovaram sa kolegama i prijateljima koji su prepoznali da njihova likvidnost nije samo broj na računu – to je njihova sloboda, sposobnost da rastu, da reaguju na poslovne prilike u odgovarajućem trenutku i da prežive u trenucima krize. Ja bih zato volela da promenimo uslove ovog razgovora i da preispitamo to što dugo podrazumevamo. Finansijski ekosistem Srbije je u tihoj, ali značajnoj transformaciji. Digitalizacija i inovacije donose preokret u načinima finansiranja, omogućavajući preduzećima da budu fleksibilnija i otpornija na tržišne izazove.
Svakako da faktoring i dalje važi za jedno od najboljih rešenja. Jednostavan koncept – prodaš fakturu, odmah dobiješ deo novca i ne brineš o kašnjenju. Volela bih da više kompanija zna za ovu opciju i da se manje preduzetnika plaši da koristi usluge faktoring kuća. Ali ono što često čujem jeste i da je ta opcija ponekad preskupa ili jednostavno previše rigidna. U tradicionalnom faktoringu uslovi su unapred definisani i često se ne prilagođavaju specifičnim potrebama kompanije. Digitalizacija je donekle ubrzala ovaj proces, ali nije uvek omogućavala pravu konkurenciju među finansijerima.
Digitalizacija u korist rasta biznisa može da ode još dalje. Da bi bila zaista inovativna u kontekstu naplate faktura, trebalo bi da utilizuje digitalne alate koji će napredovati dalje od prostog vebsajta: ona bi trebalo da preduzetnicima ponudi opcije. Zamislite da možete da oglasite svoje potraživanje, a da potencijalni investitori licitiraju za kupovinu, dok vi birate najbolju ponudu. To nije daleka budućnost – to se već dešava. Kod nas je od skoro aktivan EXI, prva digitalna berza faktura, i zadovoljstvo mi je što sam deo ovog kolektiva finansijskih stručnjaka i vizionara koji su zamislili fleksibilniju budućnost srpskog preduzetništva.
Šta to u praksi znači? Prvo, cena fakture se formira tržišno – ako postoji veće interesovanje investitora, dobićete povoljnije uslove. Drugo, nema više dugih pregovora sa samo jednim faktorom koji diktira uslove. I možda najvažnije, na ovakvoj platformi fakture mogu da se prodaju čak i ako niste „idealna“ kompanija sa savršenim bonitetom, bilo da su dospele ili nedospele.
Ovo nije samo pitanje finansija, već i šireg načina razmišljanja. Volela bih da i vi, čitaoci, razmislite o drugim aspektima poslovanja koje prihvatate kao nužne, jer mislite da morate, i istražite moguća digitalna rešenja za njih. Iako želim da pišem o prednostima EXI-ja, podjednako mi je važan i kontekst njegovog nastanka, jer čvrsto verujem u to da preduzetnici koji prepoznaju inovacije, edukuju se o njima i brzo ih usvajaju imaju prednost. Konačno, digitalizacija poslovanja nije samo pitanje komfora – ona je ključna za konkurentnost na savremenom tržištu. Berza faktura nije samo novi način finansiranja – ona je deo šire transformacije u kojoj preduzetnici postaju aktivni donosioci odluka o svom kapitalu, a ne pasivni primaoci finansijskih uslova koje im nameću tradicionalni sistemi.
EXI je, dakle, mnogo više od platforme – to je za mene simbol promene paradigme u načinu razmišljanja o inovacijama uopšte, gde ne čekamo da se tržište prilagodi nama. Oni koji prvi prepoznaju nove prilike, biće oni koji će diktirati tempo razvoja u budućnosti. Ono što sigurno znam jeste da Srbija danas prolazi kroz tektonsku promenu u finansijskom ekosistemu i u širem kontekstu digitalizacije poslovnih usluga – pitanje je samo ko će se odvažiti da zakorači u novu eru poslovanja.